Da bi naše zdravstveno stanje bilo uravnoteženo, moramo se pridržavati nekih osnovnih normi koje mogu poboljšati i regulisati naše telo. Te norme su +/- ovakve:

Redovno spavanje minimum 7-8 sati (noću, jer nam dnevno spavanje više škodi nego doprinosi)

Dnevno moramo biti fizički aktivni minimum 30 minuta (da bi mišići mogli normalno da funkcionišu)

Redovno doručkovanje (zdrave hrane) jer je doručak najbitniji obrok, i to je budjenje našeg organizma.

U toku jednog dana, moramo popiti minimum 8 čaša vode (balans vode u telu je takodje vrlo bitan, i ako njega nema, telo ne moze normalno da funkcioniše),

Dnevni unos hrane podeliti na pet obroka (bez preterivanja),

Izbegavajte medjuobroke, jako slanu i jako slatku hranu.

Svaki dan jedite povrće i voće.

Održavajte telesnu težinu (u granicama normale za vašu visinu),

Naučite kanalisati stres i naučite kako se smiriti (Psihičko Zdravlje).

Cigarete su zabranjene

Alkohol samo u retkim situacijama.

 

Hrana za sive ćelije

Sivim ćelijama su, kao i ostalim delovima organizma, neophodne hranljive supstance, kako bi mogle da se razvijaju, a samim tim i pospeše rast mozga, pogotovo dece. Određena hrana koju bi deca trebalo češće da jedu, može u ogromnoj meri pozitivno uticati na moždane funkcije i pamćenje. Mozak je, sam po sebi, jako zahtevan ljudski organ i gotovo je uvek "gladan", i to ne samo znanja već i ugljenih hidrata iz hrane koju koristimo. Zato treba voditi računa o onome čime hranimo naš mozak jer, ukoliko mu dajemo samo "brzu hranu", neminovno je da će se osetiti i posledice.

Mleko i jogurt izuzetno su bogati proteinima i B vitaminima i imaju presudnu ulogu u uvećanju moždanog tkiva, nerava i enzima. Mlečni proizvodi (u raznim oblicima) imaju efekat kao i energetski - oni mozgu daju neophodni energetski "udarac" količinom proteina i ugljenih hidrata koje sadrže. Skorija istraživanja pokazala su da je manjoj deci i tinejdžerima, za normalan razvoj, neophodna količina vitamina koja je 10 puta veća od one koja se doskora preporučivala. Naročito se preporučuje vitamin D, veoma bitan za nervni sistem i procese koji učestvuju u obnavljanju naših moždanih ćelija.

Ribe su nepresušan izvor masnih kiselina iz grupe omega-3, izuzetno bitnih za decu, jer utiču na rast mozga i njegovo bolje funkcionisanje. Dokazano je čak da ljudi koji u većoj meri koriste ove kiseline bolje prolaze na testovima mentalnih sposobnosti od ostalih ljudi. Svaki put kada vam se prijede riba, neka vaš prvi izbor bude losos, jer je najbogatiji hranljivim sastojcima. I tunjevina obiluje masnim kiselinama, ali u mnogo manjoj meri, pa se zato preporučuje losos.

Pahuljice i ovsena kaša poznate su veoma hranljive namirnice za mozak i sive ćelije. Bogate vlaknima, brlo su korisne za malu decu, jer drže mozak "sitim" tokom jutra i većeg dela vremena u školi. Izvor su vitamina E, vitamina B, kalijuma i cinka - koji obezbeđuju da nam radi ne samo mozak već i čitav organizam.

Pasulj daje energiju koja potiče direktno iz proteina i složenih kalorija, kao i iz vlakana, vitamina i minerala. Zbog toga je pasulj neprevaziđen u održavanju energije i misaonih funkcija dece. Pored pasulja, preporučuju se i grašak i boranija.

Jaja obiluju proteinima, što je mnogima već odavno poznato. Žumance je naročito bogato kolinom - supstancom koja poboljšava pamćenje. Čak i ako niste neki ljubitelj jaja i žumanaca, pokušajte da ih što češće uključujete u obroke, i to na razne načine. Dobar početak je da ono što se inače smatra dobrim doručkom - pržena jaja i tost - pokušate da prebacite za večeru.

Ovo su samo neke od namirnica koje se preporučuju za bolji rast i razvoj moždanih vijuga dece, a na vama je izbor načina njihove pripreme.

Posle ručka nema spavanja (taj san je najlosiji za nase telo)

Umereno ispijanje kafa (najvise 2 puta dnevno)

Osveživaci vazduha u spreju su zabranjeni (iako sami po sebi nisu stetni, u dodiru sa nasim plucima grade stetne supstance)

TA peći i grejalice koje isusuju vazduh treba podesiti tako da je vlaznost vazduha u granicama normale.

Otrovi protiv bubasvaba, komaraca miseva i ostale gamadi, ne trebaju doci u kontakt sa ljudima.

Obavezno odrzavanje higijene u kuci.

Obavezno odrzavanje licne higijene, i pranje ruku!

Muzika koju slusamo ne sme biti jaca od 70db, sve iznad te granice je lose po sluh i psihicko stanje jedinke.

Izlazak u prirodu! Samo jedno setanje po sumi moze srediti i do 15% fizickih problema svih vrsta.

Meditacija, i stanje smirenosti u globalu gledano zna da smiri organizam i da izazove lučenje dobrih supstanci koje anuliraju mogucnost pojave raznih bolesti.

Antibiotike piti samo ako ih doktor prepise. Nikako na svoju ruku!

Redovni "normalni" sexualni odnosi!

Droge su strogo zabranjene, a marihuana koja spada u grupu narkotika, moze u retkim situacijama da sredi neke probleme sa zelucem i raznim vrstama nervnih slomova, ali se ne preporucuje bez doktora.

 

Idealna težina i potrošnja kalorija

Za održavanje dobrog raspoloženja, aktivnosti, kreativnosti i posebno zdravlja, neophodno je da se uspostavi idealna telesna težina. Prosečne dnevne potrebe hrane za umereno aktivne osobe izražene u kalorijama iznose:

 

ŽENE
Godine starosti Kalorije dnevno
11 - 14
15 - 22
23 - 50
51 i više 2.400
2.100
2.000
1.800

MUŠKARCI
Godine starosti Kalorije dnevno
11 - 14
15 - 22
23 - 50
51 i više 2.800
3.000
2.700
2.400

ZELENA
Zelena boja obiluje takozvanim saponinima i hlorofilom. Saponini snizavaju povisen holesterol, aktiviraju imunoloski sistem, smiruju upale i suzbijaju stetne bakterije, dok hlorofil omogucava mozgu da bolje apsorbuje i koristi kiseonik.
-Dragoceni izvori: brokoli , prokelj, spanac,kivi

CRVENO I NARANDŽASTO
Voce i povrce crvene i narandzaste boje sadrzi dosta karotenoida koji neutralizuju stetne materije, jacaju disajne puteve, culo vida i imunitet.
Dragoceni izvori: bundeva, sargarepa, paradajz, crvena i narandzasta paprika, pomorandze, mandaine

PLAVO I LJUBIČASTO
Plavo i ljubicasto obiluje polifenolima. Ove materije deluju kao blagi antibiotici, pa su korisne jer suzbijaju upale, stite od infekcija i jacaju srce.
Dragoceni izvori: crno grozdje, patlidzan, visnje, kupine, crna ribizla i bobice zove

ŽUTO
Zuta boja u vocu i povrcu znaci da u njima ima dosta flavonoida, koji su presudni za odrzavanje nivoa holesterola u krvi. Takodje, imaju uticaj na zeludac i creva.
Dragoceni izvori: zuta paprika, breskve, mango,socne i zrele kruske,grejpfrut